Аутор: Бојана
Пре пар година преселила сам се у Стару Паланку и тек тада, у разговору са старијим укућанима и комшијама чула врло занимљиве називе улица тог дела града. О пореклу назива истих не знам много, нека су ми непозната, нејасна. Нисам била сигурна ни откада датирају. Недавно сам прочитала књигу Последњи дуд Николе Антића и он о свима њима пише у својим сећањима из детињства, у време пре првог светског рата. И тада је, као и сад, Стара Паланка имала седам уздужних улица паралелних са током Дунава. Те широке, простране војвођанске улице и сада се зову шорови. Прва улица од Дунава звала се Калош, Антић каже по предању од речи кал, блато. Друга улица назива се Велики шор, то је улица Југословенске армије. За трећу (Доситејева) Антић говори -Заднивени шор. У мојој околини кажу Загњивени, зашто - нико не зна. Улица краља Петра I, веле моје комшије, то је Главни шор. У Антићево време то је био и Варошки шор у ком је била општина звана Варошка кућа. Ми је најчешће зовемо Главна улица, вероватно зато што пут са једне стране води у Нови Сад, а са друге право у центар града. Паралелно са њом је Врбашки шор (Улица цара Лазара). Како Врбашки, када ту и није пут за Врбас? Можда је некад и био? Још већа енигма је следећа улица - Зечки шор. „Зашто зечки?“, питам ја комшију Миту. „Па ту се налази Зечки брег, највиша тачка у Старој Паланки“, вели он. „А зашто је брег Зечки?“. Збуњено ме је погледао. „Не знам ти ја откуд ту ти зецови“. Последња улица је Крајни, често и Крајњи шор, свима је јасно зашто. Четири су попречне улице. Једна од њих је Гајдобрански друм јер пут води у Гајдобру. Е, то је, веле Паланчани, граница Старе Паланке и центра.
Можда је најзанимљивије од свега то што Антић напомиње да су у време пред рат то били само називи коришћени у народу, а службено куће нису вођене по називима улица већ по бројевима који су почињали од Калоша па ишли непрекидно до краја.
Улице су одавно добиле административне називе, али ови народни и даље живе међу старијим Паланчанима и усмено се преносе нама, да их не заборавимо.
Пре пар година преселила сам се у Стару Паланку и тек тада, у разговору са старијим укућанима и комшијама чула врло занимљиве називе улица тог дела града. О пореклу назива истих не знам много, нека су ми непозната, нејасна. Нисам била сигурна ни откада датирају. Недавно сам прочитала књигу Последњи дуд Николе Антића и он о свима њима пише у својим сећањима из детињства, у време пре првог светског рата. И тада је, као и сад, Стара Паланка имала седам уздужних улица паралелних са током Дунава. Те широке, простране војвођанске улице и сада се зову шорови. Прва улица од Дунава звала се Калош, Антић каже по предању од речи кал, блато. Друга улица назива се Велики шор, то је улица Југословенске армије. За трећу (Доситејева) Антић говори -Заднивени шор. У мојој околини кажу Загњивени, зашто - нико не зна. Улица краља Петра I, веле моје комшије, то је Главни шор. У Антићево време то је био и Варошки шор у ком је била општина звана Варошка кућа. Ми је најчешће зовемо Главна улица, вероватно зато што пут са једне стране води у Нови Сад, а са друге право у центар града. Паралелно са њом је Врбашки шор (Улица цара Лазара). Како Врбашки, када ту и није пут за Врбас? Можда је некад и био? Још већа енигма је следећа улица - Зечки шор. „Зашто зечки?“, питам ја комшију Миту. „Па ту се налази Зечки брег, највиша тачка у Старој Паланки“, вели он. „А зашто је брег Зечки?“. Збуњено ме је погледао. „Не знам ти ја откуд ту ти зецови“. Последња улица је Крајни, често и Крајњи шор, свима је јасно зашто. Четири су попречне улице. Једна од њих је Гајдобрански друм јер пут води у Гајдобру. Е, то је, веле Паланчани, граница Старе Паланке и центра.
Можда је најзанимљивије од свега то што Антић напомиње да су у време пред рат то били само називи коришћени у народу, а службено куће нису вођене по називима улица већ по бројевима који су почињали од Калоша па ишли непрекидно до краја.
Улице су одавно добиле административне називе, али ови народни и даље живе међу старијим Паланчанима и усмено се преносе нама, да их не заборавимо.
RSS Feed
