Интернест 2012 - Паланка, варош или град
  • Почетна
  • Град у историји Европе
    • Сажетак >
      • 1. Одвајање од античког света
      • 2. Стварање новог градског система
      • 3. Тренутак довршења
      • 4. Сучељавање са светом
      • 5. Тешко прилагођавање правилима перспект
      • 6. Индустријски град
      • 7. Европа у савременом свету
    • Појмовник
    • Водич за даље истраживање
  • Бачка Паланка - град у Европи
    • Паланка, варош или град
    • Бачка Паланка - историјски развој насеља >
      • Прва насеља и настанак Паланке
      • Војна крајина
      • Досељавање Немаца, Словака и Јевреја
      • "Мезеи - ера"
      • Међуратни период
      • Други светски рат
      • Послератни период
    • Колико познајемо свој град
    • Бачка Паланка из личне визуре
    • Библиографија радова о Бачкој Паланци
  • Сачувано
    • Мали речник војвођанског урбанизма
    • Кровови и домови
    • Паланачки ајнфори и пенџери
    • Орнаменти
    • Паланчани о свом граду
  • О пројекту
    • Интернест
    • Календар и опис пројектних активности
    • Праћење и вредновање пројекта
    • Фестивал креативности
  • О нама
    • Школе учеснице
    • Чланови тима
    • Ментори
    • Контакт
  • Блог
  • Форум

Прва насеља и настанак Паланке

Picture
Паланка и Илок на мапи принца Еугена Савојског из 1698. године
Аутор: Стефан

Иако се на основу археолошких остатака може закључити да су људи живели овде још од праисторије, први писани подаци о насељу на месту данашње Бачке Паланке датирају из 1486. године, када се преко пута Илока спомиње насеље Пешт Ујлак (Pest Ujlak). 1556. се назива само Пешт, а чест је и назив Илочка. 1565. године, подигнуто је на овом месту мање утврђење, односно паланка. По њему ће село касније добити име. 1591. је овде забележен и караван-сарај у којем су одседали уморни путници. Село је више пута пустошено и поново насељавано у временима Аустријско-турских ратова, а коначно је ослобођено од Турака 1690. године, када и добија име Паланка. Поред Паланке, све до друге половине XVIII века опстали су и засеоци Тамана, Сулаковац, Висинда (Велић), Пркосово, Керестур, Илова, Чардаклија и Стублина, који се појављују на карти Бачко-бодрошке жупаније из 1769. године.

У насеље се 1690. године досељава и знатан број Срба пристиглих у Сеоби под Арсенијем Чарнојевићем. У време потписивања Карловачког мира, Паланка се помиње као насеље у коме живи заједно српско и нешто мађарског становништва. Занимљиво је да се по ослобођењу од Турака у Паланци налазио и зидани аман, али је због неупотребе и запостављања временом пропао.

Powered by Create your own unique website with customizable templates.