Прва насеља и настанак Паланке
Паланка и Илок на мапи принца Еугена Савојског из 1698. године
Аутор: Стефан
Иако се на основу археолошких остатака може закључити да су људи живели овде још од праисторије, први писани подаци о насељу на месту данашње Бачке Паланке датирају из 1486. године, када се преко пута Илока спомиње насеље Пешт Ујлак (Pest Ujlak). 1556. се назива само Пешт, а чест је и назив Илочка. 1565. године, подигнуто је на овом месту мање утврђење, односно паланка. По њему ће село касније добити име. 1591. је овде забележен и караван-сарај у којем су одседали уморни путници. Село је више пута пустошено и поново насељавано у временима Аустријско-турских ратова, а коначно је ослобођено од Турака 1690. године, када и добија име Паланка. Поред Паланке, све до друге половине XVIII века опстали су и засеоци Тамана, Сулаковац, Висинда (Велић), Пркосово, Керестур, Илова, Чардаклија и Стублина, који се појављују на карти Бачко-бодрошке жупаније из 1769. године.
У насеље се 1690. године досељава и знатан број Срба пристиглих у Сеоби под Арсенијем Чарнојевићем. У време потписивања Карловачког мира, Паланка се помиње као насеље у коме живи заједно српско и нешто мађарског становништва. Занимљиво је да се по ослобођењу од Турака у Паланци налазио и зидани аман, али је због неупотребе и запостављања временом пропао.
Иако се на основу археолошких остатака може закључити да су људи живели овде још од праисторије, први писани подаци о насељу на месту данашње Бачке Паланке датирају из 1486. године, када се преко пута Илока спомиње насеље Пешт Ујлак (Pest Ujlak). 1556. се назива само Пешт, а чест је и назив Илочка. 1565. године, подигнуто је на овом месту мање утврђење, односно паланка. По њему ће село касније добити име. 1591. је овде забележен и караван-сарај у којем су одседали уморни путници. Село је више пута пустошено и поново насељавано у временима Аустријско-турских ратова, а коначно је ослобођено од Турака 1690. године, када и добија име Паланка. Поред Паланке, све до друге половине XVIII века опстали су и засеоци Тамана, Сулаковац, Висинда (Велић), Пркосово, Керестур, Илова, Чардаклија и Стублина, који се појављују на карти Бачко-бодрошке жупаније из 1769. године.
У насеље се 1690. године досељава и знатан број Срба пристиглих у Сеоби под Арсенијем Чарнојевићем. У време потписивања Карловачког мира, Паланка се помиње као насеље у коме живи заједно српско и нешто мађарског становништва. Занимљиво је да се по ослобођењу од Турака у Паланци налазио и зидани аман, али је због неупотребе и запостављања временом пропао.