1. поглавље
2. поглавље
3. поглавље
4. поглавље
5. поглавље 
6. поглавље 

Кључне речи

ЕВРОПА - 20. ВЕК - МОДЕРНО ДОБА - КОЛОНИЗАЦИЈА - УРБАНИЗАЦИЈА

7. поглавље: Европа у савременом свету

У уводном делу поглавља описан је период самог почетка изградње и урбанизације европских градова. У овом периоду не могу се  дефинисати најважније промене које спадају у урбанизацију, јер та реч сама по себи представља дифузан појам. Промене су се дешавале у свим сверама и свим  темама које су биле познате људском друштву у том периоду, и оне су саме по себи веома позитивно деловале на европске градове. Да се нису  дешавале одређене промена, ни градови се неби развијали и постали овакви какви су данас. На пример развој културе чак и у најранијим периодима  урбанизације довео је до стварања неких од најлепших и најуспелијих  уметничких дела које су икада створене и које многи људи и данас воле да користе, гледају, слушају и слично. 
 
Град у европеизованом свету
У Европи важан појам и део урбанизације представља архитектура, која је  била веома тражена, поштована и искористива у свим деловима Европе. Сматра се да још од давнина, Европа била најнапреднији несељени део света. То подразумева културу, архитектуру, науку и готово све што има везе са напредком. Догађају који у 19. веку изазивају преврат у Европи и њеним градовима утврђује  неупоредивост Европе над остатком света. Све то утиче на даљи развој  континента. Каже се да је европски народ био веома амбициозан. Што се  види у интересовању људи у који дају свој допринос у разним сферама напретка.

Проналазак новог града
Већ у раним периодима урбанизација се јавља у свим животним сферама. У  Европи се јавља либерализам, долази до грађења нових градова и обнављања већ створених, као и до освајања, превласти, промена. Сваки већи град  био је познат по одређеном појму, што нам говори да ни један предео није био запостављен. У том периоду, за многе је
најважнија тема  представљало, посветити се освајањима и колонизацији. Градња нових  градова била је нова популарна тема. Наиме, градови су се градили због урбанизације али и проширења територије на којој становништво живи. Ни  уметност није била запостављена. Нове идеје које нису биле толико везане  за уметност, подстакле су саме уметнике да направе нове кораке. Ту се  примећује повезаност свих култура. Европљани су имали обзира чак и према својим колонијама, на којима су такође настојали да створе нове темеље и уведу реформе, како би се стање побољшало.

Размишљања на прагу будућности
Иако Европа није представљала оличење модернизације, увек је била  аутентична. Криза у Европи јавља се у 19. веку. Ово није био случај са остатком света који су такво искуство доживели у 20. веку и било им је  знатно теже да се опораве. Већ средином 19. века, у Паризу се јавља  појам песништва. Урбанизација је све подстакла на нове пројекте. У овом  периоду сви уметници и ствараоци почињу да праве нова дела, уметнине, грађевине и режиме. Такође, постојали су људи који су се бринули о већ  створеном. Након тога почиње да се јавља проблем пренасељености, гужве и тешког функционисања како не би нестало све што има везе са прошлошћу. Овај проблем схваћен је веома озбиљно, и због тога почињу да се уводе  одређена правила која су морала бити поштована. Све  зарад бољег стања у градовима Европе.

Обнова европских градова у последњих 50 година
У Европи се помиње нови појам, преокрет, а након њега и обнова, који се  јављају након Првог светског рата, или ближе речено између два рата. Овај појам ближе одређује реч “уређење”. Једини значајан подухват уређења  европског града јесте регулациони план Амстердама. У Енглеској се крајем тридесетих година јавља слична ситуација, у питању је град  Лондон. Тада је у том подручју настао пројекат “new towns”. То је  представљало увертиру за промене које су уследиле и у осталим европским  државама. Шведска одлучује да прошири Стокхолм и остале градове. Док у  Француској реконструкција започиње у заосталом, институционалном и  културном оквиру. Немачка се за то време бавила реконструкцијом урбане баштине. Сличне промене или обнове европских градова  задесиле су и  остале државе, међу којима су Италија, Шпанија, Пољска и друге.
Посебна пажња посвећена је исказивању европске аутентичности. Иако су  је многи на неки начин копирали и следили остала је јединствена. Познато је да су САД и Аустралија, следили идеје које су прво спроведене у  Европи, али то им није увек ишло за руком. Прави пример је Јапан, који  је због своје превелике жеље за напредовањем довела државу у још горе  стање. Европа, иако су је још и тада многи следили и копирали, остала је јединствена и представља погодно место за живот.