Вредновање пројекта

Праћење пројекта

Током пројекта урадили смо три упитника (на почетку, у јеку послова и на крају пројекта) која су нам показала како се креће наш однос према пројекту. Изглед упитника и резултате можете видети на следећим везама:


Извештаји ментора

Биљана Радовић

Са пројектом Интернест упознала сам се, најпре, преко блога бачкопаланачке екипе која је учествовала у пројекту пре две године, а затом од колегинице Славице Јурић. Мој први утисак је био: озбиљност и изазов. Сада, на крају двомесечног рада на теми, оба утиска сам и потврдила. Допада ми се начин на који је пројекат конципиран, а посебно чињеница да је усмерен на рад с мањом групом ученика. На тај начин је обезбеђен истински утицај. Наиме, тешкоћа многих пројеката је што подразумевају обухват великог броја ученика, а како је у таквој ситуацији тешко обезбедити континуиран и довољно интензиван рад, пројекти се понекад сведу на спорадичне, а понекад и једнократне активности, чиме је ефекат сасвим миноран.
Иако је одабрана књига била мој "фаворит", на почетку овогодишњег пројекта имала сам дилему да ли смо добро изабрали. Стрепела сам од преозбиљности теме и сложеног текста. Испоставило се да ученици, уколико су добро вођени, могу лепо радити на веома озбиљним садржајима. Веома сам задовољна квалитетом рада, резултатом који је видљив, а и сарадњом, коју не смемо занемарити, јер је она један од важних аспеката учења. Менторски тим се, исто тако, добро разумео и све је ишло готово без препрека.
Наравно, када на крају саберемо искуства, постоји понешто што бих променила, дотерала или другачије конципирала, као на пример, организацију изложбе. Али грешке сматрам добрим начином учења и не стрепим од њих.
На крају, морам нагласити за мене посебно важан аспект овог пројекта: заједничко учење. Мислим да ме је ова димензија пројекта највише радовала.

Бојана Парабуцки

За пројекат Интернест чула сам још пре две године када је један члан наше школе учествовао са ученицима и менторима ОШ "Свети Сава". Те године присуствовала сам и изложби слика и карикатуре у холу Гимназије коју су организовали чланови тима. Детаљније са пројектом упознала сам се на Интернест зимском семинару у Београду ове године и у вишечасовном разговору са Славицом Јурић током путовања. Будући да волим изазове, да истражујем и откривам, лако сам се одлучила да се заједно са ОШ "Свети Сава" поново укључимо у заједнички рад. Први пут сам учествовала на овако озбиљном пројекту и врло сам задовољна сарадњом и са менторима и са ученицима. Било ми је задовољство учити од старијих и искуснијих колегиница и бити са њима у тиму. 
Рад на књизи и њеном проширивању био је врло инспиративан. Како рече аутор књиге: "Град омогућава путовање кроз време" -  и ми смо вековима путовали кроз историју европских градова, а после и кроз нашу Паланку. Схватили смо колико има богату историју и колико стварно вреди. 
Ситних потешкоћа у сваком пројекту има, у овом би можда било боље да је остављено више времана за рад и да смо раније могли почети. Понекад је било тешко организовати састанак са свим члановима тима јер нисмо са основцима у истој смени у школи а и ученици-чланови тима истовремено учествују у више пројеката и ваннаставних активности.  Од учешћа у  пројекту добила сам много: научила сам од ментора, а и од ученика шта значи тимски рад и добра организација. Проширила сам своју информатичку писменост, комуницирала и постављала материјал преко друштвене мреже Едмодо, први пут имала прилику да уређујем веб-сајт (додуше, уз помоћ ментора).
Сматрам да највећу добробит има школска библиотека: она је постала централни део школе и креативан простор где  ученици, наставници и библиотекар  сарађују, истражују и уче  које су све могућности претраживања по интернету и како га паметно искористити.  

Славица Јурић

Једна ученица која је раније учествовала у пројекту рекла је да јој је пројекат био као нека друга, алтернативна школа, поред обавезне. И сама тако осећам пројекат.
Ове године он има нову димензију за мене јер сам покушала да га популаришем међу другим библиотекарима пред организацију семинара и да укључимо нашу Гимназију квалитетније него прошли пут и са минималним одустајањем ученика током пројкета. Радост што је паланачка гимназија укључена и стожери су свих активности донекле је помућена разговорима с колегама широм Србије зимус. Колеге пројекат нису унапред одбијали, али чим се упознају са садржајем, почињу да се нећкају јер је озбиљан и плаше се да немају с ким да га одраде. Како не верујем да су ученици у Паланци другачији од оних по Србији, плашим се да се иза тог разлога више крије неспремност самих запослених, а не ученика, да се баве нечим што је озбиљно. Пројектом се код нас назива свашта, а најлагоднији су они где неко са стране дође, одржи предавање или радионицу и то се води као учешће школе у пројекту. Добробит - још једно празно слово на папиру, а најчешће и изгубљен редован час, на радост ученика које тако васпитамо: пројекат као избегавање редовне наставе. Е, па ово је нешто сасвим другачије! Истицала сам више пута и на више места да је Интернест најквалитетнији образовни пројекат у којем сам икада учествовала. Није то само зато што је везан и намењен библиотекама, него што га доживљавам као истинску припрему ученика за одговоран посао, иницијативу, тимски рад, критичко мишљење, једном речју - за живот који није конзументски и потрошачки.
У нашој школи, међу основцима, пројекат није требало посебно популарисати. Он је живео као нека врста мита захваљујући трагу који је оставило учешће у пројекту пре две године. Једни су о пројекту слушали од одушевљених ранијих учесника, други на часовима грађанског васпитања на којима су користили материјале с блога који је остао иза завршеног пројекта. Четири ученице су се одмах саме пријавиле. Како су у питању махом ученице завршног разреда основне школе тешко је рећи да ли ће наставити да раде у истом или сличном пројекту, али судећи по томе да је једна гимназијалка опет учествовала у пројекту, и по њиховим изјавама, верујем да хоће.
Са наставницом Ксенијом Суђић остварена је сарадња раније, а у школи се зна да је библиотека стално у неким пројектима. Директорка подржава пројекат. Не очекујемо да нам неко тапше, важно је да не смета.
Овогодишњи наставнички тим ментора и иначе сарађује у различитим приликама тако да верујем да ће наставити и даље да сарађујемо.
Вођена искуством из ранијег учешћа у пројекту, када сам била сведок да су материјали са блога коришћени на часовима грађанског васпитања не само у нашој школи; да се блог наводи као веб-референца о медијима и медијској писмености; да су се људи јављали да питају за пројекат; да се јавио чак и један домаћи провајдер да нам понуди бесплатно хостовање на свој сервер да би популарисао своју фирму; не сумњам ни да ће сајт направљен ове године током времена стећи популарност без обзира на то што је другачије замишљен. Очекујем да ће најзанимљивији бити Паланчанима. То ће увелико зависити од начина на који га будемо популарисали и допуњавали, одржавали форум и ажурирали блог.
Као и прошли пут, предлажем организаторима и ауторима пројекта да с Министартсвом просвете покушају да учине да фестивал постане део редовних манифестација и такмичења које подржава Министарство просвете. У просвети и школама влада таква ситуација да ништа што није препоручено или подржано од стране МП не доживљавамо озбиљно.
Следећи савет састоји се у томе да се за сваког учесника пројекта припреми или диплома или уверење. Разлога за то је више. Наш човек воли папире и траже му се папири на сваком кораку. И ученици воле такве потврде јер смо их на то навикли у школама.
Коначно, требало би дозволити могућност учешћа и већег броја носилаца пројекта од пет, за оне школе које успеју да квалитетно, рецимо десет ученика. 

Сумирани извештаји ученика

Путем неструктурираног упитника започетог на једном од састанака и завршеног у онлајн-дискусији на Едмоду, излистали смо следеће разлоге, закључке, мисли, аргументе.

Разлози да уђемо у тим
- За пројекат сам била обавештена преко моје другарице, Исидоре, која је  попричала са Биљом, која нас је одмах обавестила о свему. Главни мотив  ми је био да боље упознам свој град и да га још више заволим, ископам  неке податке који би ми се чинили занимљивим и коначно имам тоталну  представу какав је мој град био некада (Милана В).
- За овај пројекат обавештена сам од стране наставнице српског језика  Ксеније Суђић, која нам га је препоручила као занимљив начин да се  упознају неоткривени веб-алати, као и могућност стицања знања на  другачији начин. Због тога сам и одлучила да се прикључим групи (Вања П).
- Учествовала сам у овом пројекту и пре две године када смо однели победу и носим  једно одлично искуство из тог пројекта. Када сам чула за њега поново, од психолога Биље, из тог разлога сам се и пријавила и како бих проширила  знања која сам стекла тада (Тијана Л).
- За овај пројекат сам сазнала од  Стефана Гужвице, који такође
учествује у  пројекту. Ово је била савршена прилика да фотографијама скренем пажњу на лепоту старих кућа и зграда.Такође, одлучила сам да се укључим у пројекат да бих сазнала нешто лепо и ново о свом граду, и при том се  забавила истражујући (Јована Б).
- Чуо сам за пројекат од психолога Биље, јер ме је питала за помоћ при обради видео-материјала, а ушао сам у пројекат јер волим да радим са  рачунарима и ово ми је била прилика да проверим себе и своје знање (Дарко Д).
- За пројекат сам чула од моје другарице  која је пре две године учествовала у сличном. Рекла ми је да су се углавном бавили медијима и књижевношћу, а пошто то мене интересује, мало сам се распитала и одлучила да се придружим (Ена Д).
- За пројекат сам још пре две године чула од другарице. Ове године
ме је позвао  један од чланова групе. Ја сам прихватила, мада ни сама нисам била сигурна да ли ћу се снаћи у области историје. Како је време одмицало  схватила сам да је занимљиво, да уживам и да сам много тога сазнала.

Како смо сарађивали
- Задужења су равноправно расподељена јер су се сви учесници  пронашли у својим задацима, што нам је олакшало посао. Комуницирали смо преко платформе и социјалне мреже  Едмодо и 
имали састанке уживо у нашим школама. Сви су поштовали рокове и нисмо имали проблема. Ово био један фантастичан тим (Милана В).
- У почетку је био мањи проблем док се сви  нисмо привикли на задатке, док је касније постало лакше. Рокови су могли бити више
испоштовани, али свако се трудио да да свој допринос. Већина  је истрајала у раду (Вања П).
-  Подела посла је била углавном равноправно расподељена, а сви смо знали шта ко ради и докле је стигао захваљујући комуникацији и постављању материјала преко Едмода. Кад год ми је затребала помоћ могла сам отићи у библиотеку или договорити састанак са професорицом Јурић у основној школи. Трудила сам се да поштујем рокове, а мислим да су и други радили исто. Мислим да смо истрајали као група и да смо остварили одличан продукт (Тијана Л).
- Пошто сам се придужио пројекту пред крај, не знам пуно о подели задужења код  других колега са пројекта, моја су била обрада видео
материјала и  фотографија. Природа мог дела посла је таква да нисам зависио од других у великој мери, али је комуникација добра. Трудио сам се да рокове испоштујем (Дарко Д). 

Како су наш ангажман примили другови и родитељи
- Наши другови су нам се прво, хм, како бих то рекла.. можда најбоље да кажем, некако подсмевали и мислили су како у томе нећемо истрајати. Међутим, како је време одмицало, ми смо им причали шта смо све до тада урадили и они су све више постајали заинтересованији за наш пројекат, па су нас и  чешће питали како напредујемо и да ли нам треба нека помоћ. Родитељи су  нас наравно бодрили, вадили слике из старих албума и притрчавали нам у  помоћ кад год нам је требало. Све у свему, имали смо сјајну подршку (Милана В).
- Подршка се осетила са родитељске стране у сваком смислу, док
су мишљења другара била подељена. Неки су хтели да нам се придруже, али на жалост било је  прекасно, док су други били незаинтересовани за пројекат.
- Моји другови су били доста  незаинтересовани што ме је растужило, зато се  надам да ћемо будућим акцијама успети то да променимо. Фотографије су их мало више заинтересовале, и почели су да погађају где се која кућа налази (Јована Б).
- Родитељи су ме подржавали током рада и одлажења на састанке.Неки другови нису  били довољно информисани о чему се тачно ради, а неки су желели са нама  да раде јер им је то изгледало занимљиво (Бојана П).
- Било ми је потпуно неважно шта мисле моји другови о томе. У почетку су се мало распитивали, али ништа претерано (Дарко Д).
- Мојим родитељима је било драго што учествујем у пројекту јер
ми то може само  помоћи. Као и увек пружили су ми подршку. Моји другари у школи су  сматрали пројекат занимљивим и интересантним али такође и превише  напорним. Рекли су да они не би одвајали толико времена за то (Ена Д).
- У почетку су мислили да је то губљење времена и да имамо шта паметније да радимо, али после изложбе су почели више да се распитују (Исидора М).

Које су биле тешкоће, а које добробити и задовољство нама, школи, граду
- Није било неких посебних потешкоћа у раду, можда само некад ограничено  време, али сназила сам се и са тим. Проширила сам знање у погледу  медијске писмености као и први пут када сам се нашла у овом пројекту, али сада и сусрет са истоијом града и многим корисним информацијама о  ономе што ме окружује, а никад не бих претпоставила. вероватно ни испитала. Та сазнања су сигурно корисна и нашим менторима, а школа је  самим учешћем у пројекту остварила велики успех јер има ученике који се  баве нечим корисним и ван наставе, и желе то да прошире на остале ђаке. За град важи исто као и за школу, само што овде укључујемо и неке наше  пријатеље, породицу, познанике. Пружили смо им информације које би им могле
бити корисне и помогле да прихвате ову средину у којој се налазимо. Можда чак подстакнемо неког да напарви неку промену овде и да се будућност наших суграђана не огледа у речиници "Бежи одавде, што  пре!" (Тијана Л)
- Нисам имала потешкоћа. Свидело ми се што користимо временску линију и  појмовник и тако сваком делу нашег сажетка дајемо неко место, значај, лакше сналажење и прегледност.  Користићу те вештине и касније у школовању. Сазнала сам доста ствари о  историји европских градова и града у коме живим. Мислим да ће ова  сазнања  помоћи другим људима којима  су потребне историјски прегледи о европском граду или подаци о нашем граду. Највећа је добит што ће се наша истраживања наставити јер пројекту није крај са Фестивалом креативности. 
- Тешкоћа је било време јако кратак период за обављање не тако
малог посла, али  ако волите то што радите то вам онда чини задовољство. Користан је овај пројекат био свакако, јер не само што сам сазнао нове ствари о свом  граду него сам се уверио да ја то могу, да време и није тако велика препрека била.
- Једина тешкоћа ми је била обрада слика јер их је било заиста много. Некада сам  седела до касно у ноћ и подешавала боје на 100 слика. Али, јако сам  задовољна резултатима и сад је само то важно. Мислим да је наше  учешће у овом пројекту од великог значаја, пре свега због нашег личног знања, али и због свих могућих акција које можемо покренути. Промене  крећу од појединаца, зато мислим да је на
нама да се трудимо и позитивно мењамо наш град (Јована Б).
- Није нам ништа представљало велике потешкоће, више нам је много задовољства  донело. Лично сам уживала слушајући старе баке како нам приповедају о њиховој младости, изласцима, каква је Паланка тада била. То је  заиста драгоцено чути, запамтити... Видим велику корист од овог пројекта. Видим то да могу да променим мишљење својих вршњака, видим то да  могу нешто и да урадим по питању
Паланке, да подигнем свест ових људи, да направим нешто ново. Могу да променим и себе. Добила сам много сазнања више и тај начин  сазнавања података ми се много допада. Све је апсолутно вредно, сваки  детаљ који смо скупили нам је драгоцен.
- Већина ствари је представљало  задовољство у раду јер смо
сазнали пуно нових информација везаним за наш град, интересантне си ми биле приче о неким старим грађебинама и сл. како су настале, ко је ту пре живео, зато што поред неких пролазим  свакодневно а нисам ни обраћала пажњу на њих (Валентина Ч.)

Како видимо даљи живот овог мултимедијалног уџбеника и сарадничког тима
- Ову акцију можемо наставити одржавањем блога и форума за почетак, у које ћемо укључити друге људе, пре свега из града. Затим се  могу одржавати разне волонтерске акције, фестивали, презентације (Јована Б).
- Можемо да причамо нашим грађанима о пројекту и да их упутимо
на блог и форум  где се налазе разне информације и где могу свашта да сазнају, или да нам кажу нове информације. Оно што ново направимо увек можемо поставити на сајт. Опет бих  учествовала у оваквим и сличним активностима (Јована П).
- Можемо да направимо неку групу на фејсу где бисмо обавештавали суграђане о дешавањима у нашем граду (концерти, изложбе и
  сл.), јер такво шта не постоји, колико знам. али тога нема пуно и често нису довољно посећени баш због тога што  људи  нису довољно обавештени (Валентина Ц).
- Промовисање пројект помоћу флајера, редовним вођењем блога и форума на сајту, постављањем штанда у граду на коме људи који немају приступ интернету и нашем сајту могу да  сазнају о нашем пројекту... Тако видим будућност пројекта.
- Предлажем да наставимо пројекат и да задаци буду једнако интересанти као и до сада, јер тиме и ми имамо  више воље
за даљи рад и више и боље идеје којима надопуњујемо цео  пројекат (Вања П).