Досељавање Немаца, Словака и Јевреја
План насељавања Немаца у Немачку Паланку (касније Бачку Паланку) из 1785. године
Аутор: Стефан
1764-65. године, у Паланку долази нови талас Немаца. Са њима почиње да се развија и индустрија, те 1765. године почиње са радом прва циглана. У Паланци 1770. живи 251 српска и 77 немачких породица. Те године се Немци одвајају и оснивају засебно насеље 2-3 километра западно, тако да поред српске – Старе Паланке, настаје и Нова Паланка, а у њу се поред Немаца по први пут насељава и мањи број Јевреја. 1776. подигнут је магацин за дуван у Новој Паланци, који је данас најстарија грађевина у граду. 1785. године се између ова два места ствара Немачка Паланка, чије формирање ће се коначно завршити тек 1807. године, док ће се Немци насељавати све до двадесетих година XIX века. Део Срба ће у ово време такође населити северни део града, да би живели што даље од приобаља Дунава. У периоду између 1782. и 1787. изграђене су и две најстарије и даље стојеће цркве у Паланци – Римокатоличка у Немачкој Паланци и Православна црква у Старој Паланци, а 1806. године подигнута је Синагога (порушена 1956. године). Крај сваке цркве и синагоге су изграђене основне школе. 1818. основани су први занатлијски цехови. Паланка из села прераста у варош са продавницама, занатским радњама и фабрикама. Царско-краљевском привилегијом од 12. маја 1826. године, Немачка Паланка добија право одржавања вашара два пута годишње и малог вашара сваке среде и тиме постаје трговиште. 1828. отворена је и прва пошта у Старој Паланци, а 1832. је стигао први пароброд. 1846. је угледна јеврејска породица Абелсберг отворила у Паланци фабрику сирћета.
За време револуције 1848/49, Паланка није видела веће борбе. Срби и Немци су се заједно борили на страни Аустријског царства против мађарских револуционара. У револуцији се као један од српских народних првака истакао Старопаланчанин др Георгије Стојаковић, потоњи оснивач Српске православне црквене општине у Бечу, као и католички свештеник Јакоба Сукновића, који је за учешће у борбама добио Орден витешког реда Франца Јозефа. На његову иницијативу је проширена католичка црква, а 1856. је отворена болница Свете Елизабете. 1860. отворена је Свилара, а 1869. место добија и први телеграф. Исте године у Старој Паланци отворена је и Српска читаоница, претеча Народне библиотеке "Вељко Петровић".
1764-65. године, у Паланку долази нови талас Немаца. Са њима почиње да се развија и индустрија, те 1765. године почиње са радом прва циглана. У Паланци 1770. живи 251 српска и 77 немачких породица. Те године се Немци одвајају и оснивају засебно насеље 2-3 километра западно, тако да поред српске – Старе Паланке, настаје и Нова Паланка, а у њу се поред Немаца по први пут насељава и мањи број Јевреја. 1776. подигнут је магацин за дуван у Новој Паланци, који је данас најстарија грађевина у граду. 1785. године се између ова два места ствара Немачка Паланка, чије формирање ће се коначно завршити тек 1807. године, док ће се Немци насељавати све до двадесетих година XIX века. Део Срба ће у ово време такође населити северни део града, да би живели што даље од приобаља Дунава. У периоду између 1782. и 1787. изграђене су и две најстарије и даље стојеће цркве у Паланци – Римокатоличка у Немачкој Паланци и Православна црква у Старој Паланци, а 1806. године подигнута је Синагога (порушена 1956. године). Крај сваке цркве и синагоге су изграђене основне школе. 1818. основани су први занатлијски цехови. Паланка из села прераста у варош са продавницама, занатским радњама и фабрикама. Царско-краљевском привилегијом од 12. маја 1826. године, Немачка Паланка добија право одржавања вашара два пута годишње и малог вашара сваке среде и тиме постаје трговиште. 1828. отворена је и прва пошта у Старој Паланци, а 1832. је стигао први пароброд. 1846. је угледна јеврејска породица Абелсберг отворила у Паланци фабрику сирћета.
За време револуције 1848/49, Паланка није видела веће борбе. Срби и Немци су се заједно борили на страни Аустријског царства против мађарских револуционара. У револуцији се као један од српских народних првака истакао Старопаланчанин др Георгије Стојаковић, потоњи оснивач Српске православне црквене општине у Бечу, као и католички свештеник Јакоба Сукновића, који је за учешће у борбама добио Орден витешког реда Франца Јозефа. На његову иницијативу је проширена католичка црква, а 1856. је отворена болница Свете Елизабете. 1860. отворена је Свилара, а 1869. место добија и први телеграф. Исте године у Старој Паланци отворена је и Српска читаоница, претеча Народне библиотеке "Вељко Петровић".
