Послератни период
Зграда СДК, подигнута 1955.
Аутор: Стефан
Од краја Другог светског рата, три Паланке коначно постају једно место под именом Бачка Паланка. Почиње процес урбанизације Паланке и изградња нових зграда државне управе. 1945. године, Грађанска школа постаје Гимназија, а основне школе добијају имена по народним херојима - Клари Фејеш, Веселину Маслеши и Петру Драпшину. У овом периоду су порушени неки од најзначајнијих паланачких споменика културе и симбола града - споменик Карлу Мезеију, римокатоличка неоготска црква у Новој Паланци, синагога и "Касино". Све велике предратне компаније су национализоване - тако је Лимарска индустрија "Фрањо Боост" постала Лимарска индустрија "Јединство", а "Јута и конопља" је постала "Синтелон". Једино "Меркур" није променио назив. Све фирме су пословале веома успешно у време социјализма. Књижевни клуб "ДИС", један од најстаријих књижевних клубова у Војводини, основан је 1959. године. Вреди споменути да се у Карађорђеву од краја рата налази резиденција Јосипа Броза Тита, у којој је често боравио и где су увек долазили Титови гости из свих крајева света. Крајем шездесетих година, основано је четврто насеље - Синај, на месту некадашњих њива и исушених мочвара северно од Нове Паланке. 1974. године је коначно отворен "Мост братства и јединства" између Бачке Паланке и Илока, те је од те године престала да саобраћа скела. У граду је 1976. године основано градско културно уметничко друштво "Коста Абрашевић" које и данас постоји и активно ради, окупљајући аматере различитих узраста. Деведесетих година, већина фирми је приватизована. 1993. је основан Црквени хор "Свети Јован Крститељ", који је данас најуспешнији и најтрофејнији хор на територији општине. Нова зграда Основне школе "Клара Фејеш", у градском насељу Синај, отворена је 1996. године и од тада носи име Десанке Максимовић. 1998. од стране породице Радун је основана компанија "Нектар", данас највећи произвођач сокова на Балкану. 2009. године, почела је и изградња друге православне цркве у граду, посвећене Покрову Пресвете Богородице.
Од краја Другог светског рата, три Паланке коначно постају једно место под именом Бачка Паланка. Почиње процес урбанизације Паланке и изградња нових зграда државне управе. 1945. године, Грађанска школа постаје Гимназија, а основне школе добијају имена по народним херојима - Клари Фејеш, Веселину Маслеши и Петру Драпшину. У овом периоду су порушени неки од најзначајнијих паланачких споменика културе и симбола града - споменик Карлу Мезеију, римокатоличка неоготска црква у Новој Паланци, синагога и "Касино". Све велике предратне компаније су национализоване - тако је Лимарска индустрија "Фрањо Боост" постала Лимарска индустрија "Јединство", а "Јута и конопља" је постала "Синтелон". Једино "Меркур" није променио назив. Све фирме су пословале веома успешно у време социјализма. Књижевни клуб "ДИС", један од најстаријих књижевних клубова у Војводини, основан је 1959. године. Вреди споменути да се у Карађорђеву од краја рата налази резиденција Јосипа Броза Тита, у којој је често боравио и где су увек долазили Титови гости из свих крајева света. Крајем шездесетих година, основано је четврто насеље - Синај, на месту некадашњих њива и исушених мочвара северно од Нове Паланке. 1974. године је коначно отворен "Мост братства и јединства" између Бачке Паланке и Илока, те је од те године престала да саобраћа скела. У граду је 1976. године основано градско културно уметничко друштво "Коста Абрашевић" које и данас постоји и активно ради, окупљајући аматере различитих узраста. Деведесетих година, већина фирми је приватизована. 1993. је основан Црквени хор "Свети Јован Крститељ", који је данас најуспешнији и најтрофејнији хор на територији општине. Нова зграда Основне школе "Клара Фејеш", у градском насељу Синај, отворена је 1996. године и од тада носи име Десанке Максимовић. 1998. од стране породице Радун је основана компанија "Нектар", данас највећи произвођач сокова на Балкану. 2009. године, почела је и изградња друге православне цркве у граду, посвећене Покрову Пресвете Богородице.
