Аутор: Тијана

Пре неколико година учествовала сам у прављењу речника архаизама у коме постоји и део са легендама(Тако су нам рекли). Речник је под називом ''Толкованије наших бака и дека'' што објашњава одакле нам све те старе речи, легенде, па чак и рецепти(у делу Ал' се некад здраво јело,баш!). Као ученице петог разреда започеле смо са прикупљањем материјала за овај необичан речник, завршиле са сређивањем негде крајем седмог, а тек касније је објављен. Дали смо му тог архаичног сјаја и зато се може рећи да та књига има душу. Међу легендама налази се и једна о нашем језеру Тиквари у Бачкој Паланци.

''У најлепшој бачкој варошици, Бачкој Паланци (није што је наша, ал' је најлепша), на обали Дунава сакрило се једно језеро, језеро звано Тиквара. Да ли сте се можда запитали откуд такво несвакидашње име за једно такво свакидашње језеро? Е, па време је да сазнате истину о нашем малом језеру (ако је веровати нашим прецима). Не, не нагађајте, лабудови се нису гостили никаквим тиквама. По причама наших мештана, у давна времена, људи су се превозили овим језером чамцима по имену тиквара. Али, ту није крај. Људи чак причају да су неки наши преци, неуки пливачи, везивали осушене тикве око рамена и на тај начин савладавали ову водену ''стихију''. Ви сада видите коме ћете да верујете?! ''
Ево и једна фотографија Тикваре за бољи увод у целу причу! :)

Такође у овом речнику који сам описала у претходном коментару може се наћи мећу легендама и једна песмица о Паланци. Као тадашњим петакињама једна нама занимљива легенда о нашој Паланци преточила се налетом инспирације у једну песмицу. :)

Паланка

Била једном лепа Анка,
добордушна сељанка.
У хладно свануће
изађе из куће.
Из куће је изашла
да би драгог нашла.
Несрећа је задесила
док је брвно прелазила.
Оклизну се, паде Анка
и настаде Паланка.

Аутор: Славица Гомилановић

С обзиром на то да долазим из веома малог града, за мене је Бачка Паланка права метропола! :) Таман је по мом укусу-не превише велика, а довољно велика да се не осећаш скучено у њој. Бачку Паланку памтим по много чему и покушаћу овде да опишем своја сећања.

У Бачкој Паланци је научно доказано (и то на мом примеру) да се вожња бицикла никада не заборавља! :) После много, много година усудила сам се да докажем (или оповргнем) ову теорију. У почетку је деловало да ће теорија врло брзо бити оповргнута (кривудала сам лево десно, нагињала се у једну, па у другу страну узалуд окрећући педале и била на добром путу да остварим блиски сусрет са једном од паланачких бандера). Одједном, кривудање је нестало, а ја сам почела да се осећам као храбри витез који јури на свом коњу у сусрет новим изазовима. Коњ је још увек био мало својеглав, али сам ја чврсто држала узде и полако почела да га кротим. Да, вожња бицикла се дефинитвно не заборавља...

Ако сте у Бачкој Паланци и пожелите да одете на Дунав, обавезно понесите са собом Аутан спреј. Немате појма какви су тамо комарци-к'о роде, ј.. те!

Овај пасус ћу искористити у маркетиншке сврхе. У Бачкој Паланци нико због глади неће да надрља, јер најбољу клопу има Дрља! :) Надам се да ће Дрља имати ово у виду када следећи пут будем куповала пицу.

И последњи пасус сећања на Бачку Паланку посвећујем групи ЕКВ и њиховом рефрену: "Ми мењамо дан за ноћ, ми мењамо ноћ за дан". Не знам зашто, али од првог боравка у овом граду, често ми се тај рефрен врзма по глави...