Међуратни период
Такси станица у Бачкој Паланци двадесетих година.
Аутор: Стефан
После Првог светског рата, три Паланке, сада већ увелико спојене географски, али не и административно, мењају имена. Тако 1922. Uj-Palanka постаје Нова Паланка, Opalanka добија име Стара Паланка, а Palanka се сада зове Бачка Паланка. Деведесетих година XIX века изгубила је назив „Немачка “ услед пораста мађарског национализма. После рата оснивају се Соколско друштво и Културбунд, који делују као патриотске организације Југословена, односно Немаца, и које се посвећују „духовном и телесном препороду нације“. Јевреји у међувремену оснивају месну групу циониста. Убрзо настају и први паланачки фудбалски клубови, ПСК у Бачкој и Слога у Новој Паланци, међу којима се брзо развија ривалство. У граду се одржавају Занатлијско-трговачке изложбе (1925, 1932. и 1938. године).
У првим послератним годинама у Паланку се насељава мања руска колонија, састављена од избеглица које су се бориле на страни Беле армије у време Грађанског рата. Ови људи, придошли углавном из околине Харкова и Полтаве у данашњој Украјини, били припадници грађанског слоја, и као такви оставили су знатан траг на друштвене догађаје тог времена. Поред тога, у Карађорђеву крај Паланке постојала је колонија Калмика, народа који је заједно са Русима емигрирао у Југославију.
После Првог светског рата, три Паланке, сада већ увелико спојене географски, али не и административно, мењају имена. Тако 1922. Uj-Palanka постаје Нова Паланка, Opalanka добија име Стара Паланка, а Palanka се сада зове Бачка Паланка. Деведесетих година XIX века изгубила је назив „Немачка “ услед пораста мађарског национализма. После рата оснивају се Соколско друштво и Културбунд, који делују као патриотске организације Југословена, односно Немаца, и које се посвећују „духовном и телесном препороду нације“. Јевреји у међувремену оснивају месну групу циониста. Убрзо настају и први паланачки фудбалски клубови, ПСК у Бачкој и Слога у Новој Паланци, међу којима се брзо развија ривалство. У граду се одржавају Занатлијско-трговачке изложбе (1925, 1932. и 1938. године).
У првим послератним годинама у Паланку се насељава мања руска колонија, састављена од избеглица које су се бориле на страни Беле армије у време Грађанског рата. Ови људи, придошли углавном из околине Харкова и Полтаве у данашњој Украјини, били припадници грађанског слоја, и као такви оставили су знатан траг на друштвене догађаје тог времена. Поред тога, у Карађорђеву крај Паланке постојала је колонија Калмика, народа који је заједно са Русима емигрирао у Југославију.
"150 година Бачке Паланке", књига Николауса Хепа.
Град већ 1923. добија прву електричну централу. Убрзо потом добија такси станицу и редовну аутобуску линију до Новог Сада. Паланчанин Франц Бост 1926. оснива лимарску радионицу која врло брзо прераста у индустрију и која ће и после Другог светског рата бити значајна као Лимарија „Јединство“. 1930. године, први паланачки историчар Николаус Хеп објављује књигу „150 година Бачке Паланке“, а Немци организују славље поводом 150. годишњице од колонизације. Трећа римокатличка црква у граду, посвећена светом Антуну Падованском, подигнута је у Старој Паланци 1937. године, да би задовољила потребе њеног растућег римокатоличког становништва. Након што је двадесетих година у пожару изгорео ватрогасни торањ, што је била велика срамота за ватрогасно друштво, нови торањ и зграда подигнути су у стилу модерне 1938. године, а преко пута зграде отворен је нови градски парк. Те бурне 1938. године, у огранку Српске читаонице почео је илегално да делује паланачки огранак СКОЈ-а. Почели су планови за изградњу Соколског дома (који никад нису остварени због избијања рата), а поделе између антинацистички и пронацистички оријентисаних Немаца су се продубиле када су пронацистички Немци преузели вођство Културбунда. Паланачки свештеник Матијас Јолер био је један од најутицајнијих бораца против нацизма и писао је за недељник Адама Беренца "Die Donau", које ће, у време рата, бити једине новине на немачком језику у окупираној Европи које ће објављивати текстове против Хитлера и нациста.
