Интернест 2012 - Паланка, варош или град
  • Почетна
  • Град у историји Европе
    • Сажетак >
      • 1. Одвајање од античког света
      • 2. Стварање новог градског система
      • 3. Тренутак довршења
      • 4. Сучељавање са светом
      • 5. Тешко прилагођавање правилима перспект
      • 6. Индустријски град
      • 7. Европа у савременом свету
    • Појмовник
    • Водич за даље истраживање
  • Бачка Паланка - град у Европи
    • Паланка, варош или град
    • Бачка Паланка - историјски развој насеља >
      • Прва насеља и настанак Паланке
      • Војна крајина
      • Досељавање Немаца, Словака и Јевреја
      • "Мезеи - ера"
      • Међуратни период
      • Други светски рат
      • Послератни период
    • Колико познајемо свој град
    • Бачка Паланка из личне визуре
    • Библиографија радова о Бачкој Паланци
  • Сачувано
    • Мали речник војвођанског урбанизма
    • Кровови и домови
    • Паланачки ајнфори и пенџери
    • Орнаменти
    • Паланчани о свом граду
  • О пројекту
    • Интернест
    • Календар и опис пројектних активности
    • Праћење и вредновање пројекта
    • Фестивал креативности
  • О нама
    • Школе учеснице
    • Чланови тима
    • Ментори
    • Контакт
  • Блог
  • Форум

1. поглавље 
2. поглавље 
3. поглавље 
4. поглавље 
5. поглавље 
7. поглавље 

Picture

Кључне речи

ГРАД - ЕВРОПА - 18. И 19. ВЕК - РАЗВОЈ НАУКЕ - ОСМАНИЗАЦИЈА ГРАДОВА

6. Индустријски град

Револуција у граду
У 18. веку долази до многих промена. Најпре, број становника у селима се смањио, док се у градовима повећао – готово утростручио. Градови су се градили у близини рудника и река, па се и број лука повећао. Уместо једрењака појавили су се пароброди. Градови су били испресецани новим путевима, каналима, а после 1830. године и железничким пругама.  Мањи број становника који је остао на селу, и бавио се земљорадњом није више користио коње и сл. већ савременије машине. У градовима се много више радило у фабрикама и сл. Овакве промене су неки прихватили позитивно, неки негативно али су оне у сваком случају добро утицале на развој индустријског града. У 18. веку такође се развија и наука: математика, историја, географија, архитектура, геометрија... Развићем математике –геометрије, долази до великог напретка – претходне јединице за мерење: стопа, лакат, рука, палац замењене су метром и др. што је прихваћено у целом свету. 1750.године Династија Касини објављује велике карте  Француске довршене 1815. када су се детаљно почеле мерити већа растојања. Наравно, и уметност је напредовала. 
Дошло је до промене, тако да је пре владар управљао тржиштем (нпр. градња), а касније је сам народ управљао њиме. На овај начин су се развијали Енглеска и Француска, али је Француска (Париз) касније представљала прави узор развоја европских градова.

Османизација
Париз је био слабо наводњаван град. Осман је1850. године био изабран да изгради канале, али поред тога он је имао велики утицај на развој данашњих градова па се његов начин развијања градова назвао османизација. Осман је најпре изградио многобројне канале а затим је градио широке улице (које су данас значајне због саобраћаја). Једна од ствари по којима се карактерише Османов начин развића града је то да он није рушио античке зграде и споменике, већ их је очувао и око њих градио улице и зграде. ,,Османизација“ се може приметити и у Риму јер се и тамо налази велик број споменика и античких зграда. Осаман је најпе градио све оно што један град треба да има а после је развијао куће и зграде. Његова једина мана била је то да није изравнао земљиште пре него што је почео да гради али то није много утицало на развој града. Он је такође упао у кризу јер је сам од свог новца градио зграде а од је државе добијао мању суму него што потроши али је касније све поново дошло у равнотежу. 
Данас се у неким градовима и даље примењује османизација, али мање него у време Османа. Осман је увелико оставио печат на данашњим европским развијеним градовима.
Powered by Create your own unique website with customizable templates.