1. поглавље 
2. поглавље   
3. поглавље   
4. поглавље 
6. поглавље 
7. поглавље

Кључне речи

ГРАД - ЕВРОПА - 16-18. ВЕК - ПРЕОБРАЖАЈ - ПРОЈЕКТОВАЊЕ - ПЕРСПЕКТИВА

5. Тешко прилагођавање правилима перспективе

Нови услови урбанистичког пројектовања 
Камбрешки мир (1559) и Тридентски концил (1563) у Европи доносе политичке и религијске промене, почиње фаза реорганизације. Дворови се устаљују у националним престоницама, модернизују се луке, обнавља се градитељско наслеђе. Од 1530. године Рим је подложен променама услед нове улоге- папског седишта, као и Фиренца која је постала престоница војводства Медичија.  ОД 1528. године Франсоа I започиње реконструкцију Лувра, јер је двор у Паризу, а 1561. Филип II за престоницу бира Мадрид и затим 1562. у планинама северно од Мадрида гради се краљевски дворац манастир Ескоријал. Породица Савоја се у Торину настањује 1563, а у другој половини 16. века шпански вицекраљеви преуређују Палермо и Напуљ- трговачке центре и лучке базе. У Лондону се двор  Стјуарта смешта у Вестминстер, а град је преуређен после пожара1666. Хазбурговци се тек 1683. после пораза Турака код Каленберга настањују у Бечу. Шведски и дански краљеви до краја 17. века увећавају престонице и оснивају нове градове, а Холандија постаје протагониста светске економије. Али главни трговачки градови раног 16. века – Ђенова, Месина, Лисабон, Антверпен,Лион, Аугзбург – мењају се у архитектонском погледу. Први руски цар Иван IV преуређује Москву и започиње колонизацију иза Урала. У оваквим околостима техника градње је напредовала и усвојени су системи правила и образаца. Рађање модерне науке све своди на праву меру, реалност је подложна анализи разних метода, нема субјективног процењивања. Коперников трактат доводи у сумњу хијерархијски свет традиционалне астрономије, а Галилејев Нунциус сидерус га потпуно разбија. У новом поретку простор је јединствен и безграничан.

Преспектива у  граду: Урбане промене од 1550. до 1650.
До половине 16. века улице организоване тако да се архитектонски објекти организују у јединствен фронт. Улице обично нису дуже од једног километра, а изузетак су две улице под правим углом Херкуловог догратка у Ферари(2.13км) , а остале изван размера оивичене зградама. У граду нови праволинијски размештаји су све чешћи. У Риму шездесетих Пије IV поново успоставља антички правац који иде од Квирнила до капије Номентана и продужава га у правој линији  за 1600 метара, све до Микеланђелове капије Пија. Гргур XIII и Сиксит V од 1572. до 1590. остварују мрежу нових улица између базилика на источним брдима које обухватају и једну праволинијску и кривудаву улицу од скоро три километра између Тринита деи Монти,Санта Марија Мађоре и Санта Коче, успостављају  перспективну триангулацијукоја им омогућава да се унутар града визуелно повежу удаљена места. Одредишта су обележена стубовима или откопаним античким обелисцима. Палермо у овом периоду доживљава велике промене, између 1564. и и 1570. -лука је проширена на северозапад, а стара уздужна оса Касеро продужена је све до мора. Правац је уобличен 1582-1583 изградњом двеју монументалних капија. Ова оса перспективе повезује просторе који гледају на најважније споменике Катедрала, Краљевска палата, трг Преторија и Стери. У Европи не постоји ништа слично, али додатак једне попречне улице- Мекада, 1597 - помало банализује овај изум. Постаја важна тек у 19. веку када када продужавањем у оба смера постаје главна оса савременог  града. Многи градови су обнављани услед разних природних катастрофа или последица нанетих ратом. Харлем је опседан 1572-1573, а уништен пожаром 1576, одмах потом је и обновљен. Општина је поверила тај задатак фирми  Штатфабрик којом руководи Де Кеј. На основу рељефа града који објављује Томас Томасон 1578. прави се пројекат за обнављање мреже улица и канала и парцелизацију терена, а за то се користи градски буџет. Амстердам 1578. године ослобађа Виљем Орански и он наслеђује улогу Антверпена који 1585. освајају Шпанци, али не могу да га користе због блокаде на ушћу реке Схеладе. Тада почиње велики развој града- периферни канал укључен у град, основано бродоградилиште на источном ободу где се гради унаоколо. Пројекат проширења по Стетсовом нацрту одобрен је 1607. године,а 1609. одлуком централне владе постаје оперативан. Де Кејсер, главни архитектат града од 1591. до 1621. пројектује и изграђује главне јавне зграде међу којима је и Берзу(1608). Проширење се састоји од 3 велика канала концентрична у односу на утврде из 1593. широка 20м. Око њих кејови за утовар и грађевинске парцеле дубине 102м са унутрашњим слободним простором од 48м. Тај полукружни облик нарушен је у режњу низом праволинијских, паралелних трактова. Куће на околним парцелама се издвајају другачијим симетричним прочељем. Овим прецизним склопом Амстердам постаје један од највећих и најбоље опремљених европских градова. Зид којим је опасан је довршен средином века, а затим измењен по "новом холандском систему" Ван Коехорна. Други холандски градови немају тако буран развој, али примењују исте методе на Лајден1610. и 1644, на Харлем 1671. и у Батавији 1619- Новом Амстердаму, али га енглески проналазачи називају Њујорк 1625. Ови градови ће постати велике метрополе по антитези илуминистичке шах-шеме. Техничка култура Холандије даје велики допринос европској класичној култури. Задатак да се до краја спроведе суочавање градова са перспективом бива испуњен захваљујући уметницима који стварају од друге деценије 17. века: у архиектури Бернини,Боромини, Франсоа Мансар, Луј II ле Во, Инго Џонс, Јакоб ван Кампен. Берниније највећи протагониста овог истраживања, уређује Рим, многе његове отворене проблеме, а за живота ради на градилишту Св. Петра и премошћује раскорак у размерама између џиновског Брамантеа, Сангала, Микеланђела, Мадерна и градског околиша. После 1500. год. улазак у Ватикан одређује улица Алесандринакоја води према капији палате. Године 1586. подигнут је обелиск који означава осу цркве у урбаном пејзажу, Мадерано 1614. продужује једну цркву, капија палате у дну улице Алесандрина најављена је истуреним корпусом 1618. Бернини се суочава са проблемом измене унутрашости цркве, 1625. балдахин папског олтара који је испод куполе пресеца уздужну осу, ускоро почиње дeкорисање и 1657. остварује предикаоницу у централној апсади. На захтев Александра VII почиње да ради на уређивању трга, а од 1665. до 1667. реализује прелепу секвенцу. Он свесно затвара једну епоху и утврђује карактер Рима. Римски класицизамтако губи вредност универзалног обрасца, а Рим остаје одредиште уметника и људи од културе.

Град у перспективи : Урбани преображај од 1650. до 1750.године
Француски уметници започињу стварање новог класицизма и трансформације Париза.Град се проширује, као и његове зидине и изграђују се два краљевска трга: Троугаони трг и квадратни трг.У Француској се уређује и дворац Во 1656.године и настаје ренесансни парккоји продужује осу симетрије, тако даје утисак бесконачног и прекорачује уобичајне границе перспективе. У Мадриду Филип V покреће низ радова- мостови, водоводи, фонтанеи 1734. започиње изградњу нове краљевске палате.У Паризу се1704.пројектују два парка, Нинфенбург и Шлесхајм. После смрти Петра Великог Санкт Петербург расте, издвајају се вишебојни споменици, унаоколо се дижупаркови Petershofa, Oranijenbаuma, Царског села. У Каселу се 1700. започиње уређење парка Вилхелмоше. У Торину се 1712. гради нови приградски дворац у центру булевара. 

Излазак из перспективе
Пожар у Лондону 1666. године нуди прилику да се реконструише један велики град по новом, “модерном“ нацрту. Act for Rebuilding the City of London из 1667.године потврђује стари нацрт уз неколико побољшања: проширење улица, каналисање река,регулисање типа грађевина, као и ограничење размере (јавних зграда, цркви, вртова, паркова, шеталишта, мостова, приградских терена). Све одговара правилном и лако читљивом нацрту, али целина измиче баш онда када се град увећава преко свих уобичајних мера и достиже број од милион становника. Тада почиње свесно напуштање правилности перспективе, геометризације, одржава се неправилност природе и зграде се појављују као издвојени предмети у пејзажу.Три до сада описане новине–одвајање композиције грађевина од оне урбаних размера, уређење отворених простора без помоћи перспективе, супротстављање готичког стила класичном  – напад су на најважније тезе ренесансне културе.