1. поглавље 
3. поглавље
4. поглавље
5. поглавље
6. поглавље
7. поглавље

Кључне речи

ИТАЛИЈА - ПРИМОРСКИ ГРАДОВИ - КОНТИНЕНТАЛНИ ГРАДОВИ - ЦЕНТАР ГРАДА - IX-XIV ВЕК

2. Стварање новог градског система

Од IX века остаци античке цивилизације-трошна дела попут драгоцених слика и скулптура, већ су углавном нестала. Већи део уметничког блага Рима спаљен је или изгубљен у IX и X веку. Управо отклон тих узора омогућава изумевање нових рукотворина, храбрости у превазилажењу традиционалних правила. Из ових углова настаје огромна шароликост и оригиналност урбаних предела остварених од XI до XIV века.

Италијански приморски градови 
 Венеција, Пиза и Ђенова се развијају веома брзо. Током XII века ова три града дефинишу свој изглед и у пуној мери испољавају оригиналност. 
Венеција за времеXIV века издваја се мрежа пловних канала, са густом мрежом острва и парохија, смештених на сутоку канала Гранде и канала Ђудеке, као и црква Светог Марка. После цариградског освајања 1204. настају неке од најизузетнијих карактеристика града: Зидови дуж целог града, као звоници цркава који упућују на градске центре(Златни врх најважнијег звоника, на цркви Св.Марка, морнари су могли да виде са раздаљине од 40км). 
Пизу карактерише је римска техника заснивана на великим грађевинама мостовима, акведуктима, амфитеатрима, црквама. Године 1278. започето је гробље Компосанто које са четири споменика на отвореном простору умножава утиске понављања истих елемената, призматичним и закривљеним (Накривљеност торња била је намера од самог почетка, а симболисала је постојање слободе). 
Зидине Ђенове из 864. са само три градске капије, Св. Петра на северу, Кастела на југу,Спорана на истоку које отварају путеве ка брду, обухватају целу долину са насељем Сан Сиро, све до околних брда. Карактерише је строг стилски одабир и одбацивање сувишног. 

Градови у разним европским регијама 
 У XIII веку део феудалног становништва досељава се у градове. Тако се повећава број занатлија и трговаца и утврђени град, зрелог средњег века, који се обично назива „варошица“, не може све да их прихвати. Тако испред капија града настају нове насеобине-„предграђа“.  Због разноврсности и многострукости догађања у простору, могу се уочити четири конструктивне разлике: 
- Улице и тргови образују повезан јавни простор.Улице су простори за кретање пешака, кола, за пијаце. Тргови нуде већи простор, а све зграде, скоро увек са више спратова “гледају“ на трг.
- Довољно велики градови никада немају само један центар. Сваки град је подељен на квартове, на шестине, градске четврти и заједнице. 
- Центар града је најцењеније место, зграде расту у висину, доминирају палате и зграде, а зидине неопходне за одбрану штите цео град. 
- Градови су недовршени, јер су још увек у развоју: у средњем веку, куће, палате и цркве углавном су градилишта прекривена скелама. Форма и декорација елемената се поново осмишљава. Тражи се савршенство. 
Фиренца
Од 1173. године оснива се религијски центар, са катедралом Санта Марија дел Фјоре, и политички центар са палатом и тргом Сињорија. Зидине се шире и украшавају у XV и XVI веку. 
Тулуза 
Зидине од опеке са украсима од камена обједињују широки призор на две обале реке и усложњава се у  монументалним чворовума: Црква Сент–Етјен и Сен-Сернен, манастир јакобница. 
Сијена 
Заузима два брда, Кастелвекјо и Санта Марију, где бива смештена катедрала. Врх брда Санта Марија проширен је да би могао да прими катедралу. Облога од белих и црних трака даје нагласак и предност над читавим изграђеним системом. 
Палермо 
Велика метропола настала око Златне котлине окружена је насеобинама расутим на огромној територији. Током  XVI века град се прилагођава европским правилима-гушћа изграђеност, елеминисање унутрашњих зидина и изградња прстена спољашњих зидина. Зелене градске површине полако се попуњавају, али остају и неке празнине–еспланада испред палате, трг Марина,врх Папирета-које Палерму дају краљевски карактер приметан у садашњости. 
Толедо 
Изградња вишеспратних кућа, окренутих према улицама повећава закрченост јавних простора. Прописи намећу да се истуреним деловима не сме заузети више од једне трећине ширине улице, како би се средња трећина оставила за пролаз ваздуха, кише и светла. Најважније јавне зграде издижу се у висину и целе се виде само из далека. 
Париз - Нотр-Дам 
Филип Аугуст га усавршава изградњом Хала(1186), градских зидина (1180) и двораца Лувр на прилазима реци.  Издваја се и нова катедрала Нотр-Дам, изграђена између 1163. и 1250. године.
Лондон
Римске зидине опасују град. Додати су , источно, ограда лондонске куле, краљевски дворац, а западно манастирски центар Вестминстер, са катедралом у којој се обавља крунисање краљева. 

Колонизација и нови градови 
Од XII века број становника се полако повећава. Село због потреба увоза намирница у град мора да повећа производњу. У исто време, границе Европе се шире и тако настају нови планови града. Током друге половне XII века пројектовање зграда има неправилан нацрт, док се касније све више појављује правоугаони план прилагодљив многим ситуацијама. Планови новонасталих градова XIII века сачињени су од праволинијских знакова: тргови вишеугаоних зидина, улице уједначених димензија, правилних подела. После доба нових градова, насталих између XII и XIV века, уметност обликовања зграде се мења. Вештина планирања градова излази из употребе и пада у заборав, а све више се црпи на оригиналности појединих грађевина.