Аутор: Славица Гомилановић
С обзиром на то да долазим из веома малог града, за мене је Бачка Паланка права метропола! :) Таман је по мом укусу-не превише велика, а довољно велика да се не осећаш скучено у њој. Бачку Паланку памтим по много чему и покушаћу овде да опишем своја сећања.
У Бачкој Паланци је научно доказано (и то на мом примеру) да се вожња бицикла никада не заборавља! :) После много, много година усудила сам се да докажем (или оповргнем) ову теорију. У почетку је деловало да ће теорија врло брзо бити оповргнута (кривудала сам лево десно, нагињала се у једну, па у другу страну узалуд окрећући педале и била на добром путу да остварим блиски сусрет са једном од паланачких бандера). Одједном, кривудање је нестало, а ја сам почела да се осећам као храбри витез који јури на свом коњу у сусрет новим изазовима. Коњ је још увек био мало својеглав, али сам ја чврсто држала узде и полако почела да га кротим. Да, вожња бицикла се дефинитвно не заборавља...
Ако сте у Бачкој Паланци и пожелите да одете на Дунав, обавезно понесите са собом Аутан спреј. Немате појма какви су тамо комарци-к'о роде, ј.. те!
Овај пасус ћу искористити у маркетиншке сврхе. У Бачкој Паланци нико због глади неће да надрља, јер најбољу клопу има Дрља! :) Надам се да ће Дрља имати ово у виду када следећи пут будем куповала пицу.
И последњи пасус сећања на Бачку Паланку посвећујем групи ЕКВ и њиховом рефрену: "Ми мењамо дан за ноћ, ми мењамо ноћ за дан". Не знам зашто, али од првог боравка у овом граду, често ми се тај рефрен врзма по глави...
С обзиром на то да долазим из веома малог града, за мене је Бачка Паланка права метропола! :) Таман је по мом укусу-не превише велика, а довољно велика да се не осећаш скучено у њој. Бачку Паланку памтим по много чему и покушаћу овде да опишем своја сећања.
У Бачкој Паланци је научно доказано (и то на мом примеру) да се вожња бицикла никада не заборавља! :) После много, много година усудила сам се да докажем (или оповргнем) ову теорију. У почетку је деловало да ће теорија врло брзо бити оповргнута (кривудала сам лево десно, нагињала се у једну, па у другу страну узалуд окрећући педале и била на добром путу да остварим блиски сусрет са једном од паланачких бандера). Одједном, кривудање је нестало, а ја сам почела да се осећам као храбри витез који јури на свом коњу у сусрет новим изазовима. Коњ је још увек био мало својеглав, али сам ја чврсто држала узде и полако почела да га кротим. Да, вожња бицикла се дефинитвно не заборавља...
Ако сте у Бачкој Паланци и пожелите да одете на Дунав, обавезно понесите са собом Аутан спреј. Немате појма какви су тамо комарци-к'о роде, ј.. те!
Овај пасус ћу искористити у маркетиншке сврхе. У Бачкој Паланци нико због глади неће да надрља, јер најбољу клопу има Дрља! :) Надам се да ће Дрља имати ово у виду када следећи пут будем куповала пицу.
И последњи пасус сећања на Бачку Паланку посвећујем групи ЕКВ и њиховом рефрену: "Ми мењамо дан за ноћ, ми мењамо ноћ за дан". Не знам зашто, али од првог боравка у овом граду, често ми се тај рефрен врзма по глави...
RSS Feed